Da li je nemački stvarno težak za učenje? Sličnosti i razlike sa srpskim jezikom I Nemački Svuda

Da li ste ikada seli da učite nemački i pomislili: „Pa dobro, ko je ovde lud?“ Ili ste možda, s druge strane, doživeli onaj „aha!“ momenat kada shvatite da neku reč savršeno razumete jer zvuči baš kao naša?

Iako na prvi pogled deluje da nemački i srpski imaju veze koliko i sarma i bratwurst kobasica, istina je da su ova dva jezika zapravo dalji rođaci koji imaju mnogo više zajedničkog nego što mislite – ali i nekoliko dramatičnih razlika zbog kojih nam čupanje kose tokom učenja ne gine.

.

Sličnosti: Gde se savršeno razumemo

1. „Vuk Karadžić“ na nemački način

Svi znamo zlatno pravilo srpskog: „Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“. E pa, Nemci nisu baš Vuk Karadžić, ali su mu najbliži u Evropi! Za razliku od Engleza koji napišu „queue“ a pročitaju „kju“ (zašto onda ona ostala slova uopšte postoje?!), Nemci u 90% slučajeva čitaju tačno ono što su napisali. Kad jednom skapirate da je sch zapravo Š, a tsch zapravo Č, čitanje ide kao podmazano.

2. Genijalni padeži (Sreća u nesreći)

Dok se Englezi i Španci krste i levom i desnom kad čuju za padeže, nama je to domaći teren. Nemački ima 4 padeža (Nominativ, Genitiv, Dativ, Akuzativ). Srpski ima 7. Dakle, mi smo za njih profesori matematike! Nemci imaju problem sa „kretanjem i mirovanjem“ (Dativ za lokaciju, Akuzativ za smer)? Pa i mi kažemo: „U školi sam“ (Lokativ/Dativ) i „Idem u školu“ (Akuzativ). Znači, logiku već imate u glavi, samo je treba „prešaltovati“ na nemački mod.

3. Pola kuće nam je na nemačkom

Ako mislite da ne znate nijednu nemačku reč, prošetajte do kuhinje, majstorske radionice ili bake.

• Gde držite escajg? U fioci (Schublade)?

• Čime zakopčavate jaknu? Rajfešlusom? A veš sušite na štriku (Strick).

• Da ne pričamo o šrafcigeru, veš-mašini,, šnajderu, Lampi, farbi ili šlagu. Pola srpskog kućnog rečnika je zapravo čisti nemački (hvala istoriji i komšijama) a da ne pričamo o delovima za auto. Kod mene na platformi Nemački svuda ove reči volimo da naglasimo!

  
  

Razlike: Gde nastaje totalni kuršlus

1. Tri roditelja, tri sudbine (Der, Die, Das)

U srpskom je sve logično. Žena je ona, muškarac je on, dete je ono. Sve što se završava na -a je žensko, na suglasnik muško. Nemci? E, oni su odlučili da zakomplikuju život. Kod njih je devojčica srednjeg roda (das Mädchen), kašika je muškog (der Löffel), viljuška ženskog (die Gabel), a nož srednjeg (das Messer). Zašto? Pa da im ne bude dosadno. Lekcija: Ne tražite logiku tamo gde je nema, rod se uči napamet!

2. Glagol na kraju?

U srpskom rečenicu možete da sklopite kako god želite, svi će vas razumeti. Možete reći: „Ja želim danas da idem u prodavnicu da kupim hleb“. U nemačkom zavisnom redu reči, glagol ide na sam kraj rečenice. Bukvalan prevod bi zvučao ovako: „Ja sam danas u prodavnicu da kupim hleb išao“. Ako pričate sa Nemcem, morate da sačekate da on završi ceo svoj monolog od tri minuta da biste na samom kraju čuli reč „gekommen“ ili „gegangen“ i zapravo saznali da li je čovek došao ili otišao. Strpljenje je vrlina, pogotovo u nemačkoj gramatici.

3. Reči od kilometra

Nemci obožavaju da spajaju reči. Zašto reći tri reči, kad možeš da napraviš jednu koja jedva staje na papir? Naš omiljeni primer: Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz (da, ovo je prava reč i označava Zakon o prenosu obaveza nadgledanja etiketiranja goveđeg mesa).

Ukoliko želite da savladate nemački jezik bez suvoparnog bubanja, kroz realne primere i opuštenu atmosferu – na pravom ste mestu. Na mom sajtu Nemački svuda razbijamo mitove o teškom nemačkom jeziku i učimo vas da progovorite sa samopouzdanjem!